Ako želiš...

Putuješ.Činiš sve da me više ne vidiš
tamo gde se strast prvi put pridržala za tebe.Slutim...

Trče.Ne staju.
Glineni golubovi.
A svaki je život.
Kažiprst i
hladno oko ih ne pušta.
Sa brda grmi
"nek se trese mišolovka!".
Ne bez stida,pitala bih
odkud ta ruka
i ljubav za mene,
godinama.
Sarajevo!

15.5. zgodan dan za rušenja.

teška pustopoljina.

Kao i obično,suprotno je od onog što se govori.
Potreba za slobodom ne postoji.
Ljudi vole biti sapeti,vezani,sa malo ili ni malo izbora.
Zahtevajte,tražite,podrazumevajte.zabranite.......!
Misliće da ih beskrajno volite.

Šta da ti ostavim za noć?
Za jutro?
Nesavršeno klupko reči...
Razmotavaj ih celu noć.
Na kraju niti
videćeš kako se Mesec miluje sa mojim bedrima.
I ako se udam za jezero,
ti dođi.
Dođi,ogledaj se.
Neću ti gasiti plamen.
Ti ostavi mirnu vodu.
Ne bacaj kamenje.
Znaš da sam umorna od talasa
i strmih obala.
I ove ruke više nisu jake,
ali tebe,snažno,zagrliti znaju.
Još uvek hodam u prošlosti.
Tražim stene iz kojih nas izvadiše.
Tražim razloge
što puteve morem pregradiše.
Čuvam našu vrtešku.
Jednom ću je prodati za dva papira.
Za priču o duši i telu.
Za priču o ljubavi bez dodira.
Ako ne umeš raspetljati  reči,
ako ne znaš vući niti,
samo ih baci.
Ne pitaj ni mene.
Nesavršenost je moja osobina,
ma kako bila izmišljena.
Ja sam savršeno nesavršena.

ležiš i sve ti je preveliko,
osim kože.